 |
|
by Capt Zoran Modli |
|
|
|
Capt
Slobodan Stričević, generalni direktor |
| Kada
sam se, paralelno sa profesijom pilota na JAT-ovom B727, prihvatio pionirskog
rada u - ah, tako neodoljivom - PRINCE-u, zatečeno stanje bilo je sledeće:
leteli smo na jednomotornom avionu Piper Cherokee Six. Bio je to sladak
avion sa šest sedišta, čiji su krajnji dometi bili dostojni poštovanja:
dobacivao je čak do Beča i Soluna! Na slici je, doduše, instrumentalna
tabla Cesne 172, ali ni njegova nije bilo mnogo drugačija.
|
|
| U
igru se uključila i neuporedivo mladja Cesna 172. Pošto je poručena
iz Amerike, nju je preko Atlantika preleteo jedan golobradi američki
pilot, za honorar od par hiljada dolara! Njegova priča sigurno je uzbudljivija
od svega onog što je naša Cesna kasnije doživela. Nisam upoznao tog
dečaka, ali ću reći da je na lindbergovskom letu čitavu kabinu ispunio
ogroman dopunski rezervoar sa gorivom, mnošto flaša vode i par kutija
keksa. Dosta mladih pilota s one strane Okeana skuplja nalet na ovako
srčan način: to im kasnije daje ulaznicu za posao pilota u velikim kompanijama.
|
 |
| Prvo
PRINCE-ovo prebivalište bile su prostorije Studija B, verovali ili ne.
Tamo sam doveo svoje prijatelje-letače, jer sam te 1992. godine na Studiju
B radio dve emisije - "Radio Computer Show" (sa Markom Jankovićem)
i "Berzu Studija B" (sa Dejanom Milekovićem). Iako se iz priloženog
vidi da su zidovi redakcije oblepljeni vazduhoplovnim posterima, na
fotografiji sa mnom nisu ni Stric, ni Djole, niti bilo ko od pilota,
već radijske kolege Marko Janković, Saša Jeftović i dr Mirjana Nikolić,
kompjuterski znalac.
|
 |
I radio i PRINCE AVIATION imali su ozbiljnu teen-podršku. Aleksandar Šušnjar (u prvom planu) tek što je postao punoletan, maštao je o letenju, ali nije leteo. Za sobom je imao debelo programersko iskustvo, trofeje sa medjunarodnih matematičkih olimpijada, ideju o trodimenzionalnoj televiziji i neozvaničeni patent za emitovanje radijskih dzinglova sa kompjutera, "SoftSound". Danas živi i uspešno stvara u Kanadi. Dvojica 16-godišnjaka, Vladimir Polić (lila duks) i Josip Modli (prugasti duks) imali su identične afinitete ka grafici i kompjuterskom dizajnu. Zajedno su kreirali prvi logo PRINCE-a. Danas je Vladimir direktor "Kuće štampe", a Josip art direktor u svetu advertajzinga, sa dozvolom profesionalnog pilota u džepu. I, of course, kasniji tvorac kompletnog vizuelnog identiteta PRINCE AVIATION-a.
|
|
 |
|
| U
novogodišnjoj noći, in the eve of 1993, na beogradski aerodrom sleteo
je prvi "pravi" avion PRINCE AIR-a. Bio je to ozbiljni poslovni
dvomotorac, Cesna 421 Golden Eagle. I on je preleteo okean na putu do
Beograda.
|
 |
| Novi
dom postao mu je hangar Lake avijacije JAT-a, gde se pridružio Cesni
172 (u medjuvremenu je stari, dobri Piper Cherokee zanemoćao, a onda
i potpuno prestao da leti). Cesnu 421, koja je delovala kao džambo-džet
u poredjenju sa jednomotornim mahokrilcima, naši inženjeri i mehaničari
pažljivo su pregledali pre nego što su stavili prvi potpis u avionski
Log Book.
|
 |
| Posle
improvizovanog office-a u Studiju B (od srca im hvala na jednogodišnjem
gostoprimstvu!), PRINCE je morao da se pobrine za stambenu autonomiju.
Preselili smo se u Francusku ulicu broj 24, i to na drugi sprat. Jedno
vreme je čak i na pročelju zgrade egzistirao veliki znak PRINCE AIR-a,
gledan kroz "riblje oko". U prizemlju su se smenjivale turističke
agencije, banke, apoteke... nevezano za PRINCE AIR.
|
 |
| Bože,
ekipa je baš porasla! Ovde smo svi mi, tadašnji piloti, zajedno sa našim
inženjerima, mehaničarima i - dobro vidite - prvom (kratkotrajnom) stjuardesom,
kako PRINCE AVIATION-a, tako i domaće poslovne avijacije uopšte. I da
znate, niko ne pokušava da nam upuca penal, ma šta pomislili gledajući
sliku!
|
 |
| Okretni
poslovni avion sa prostranom kabinom i šest putničkih sedišta ne mora
da bude zanimljiv samo korisnicima avio-taksi usluga. Čim se ukaže potreba,
očas se preobrazi u sanitetski avion, a kao takav je prevezao dosta
pacijenata.
|
 |
| Hitan
sanitetski transport uvek podrazumeva brzu i složnu akciju. U tom slučaju,
izguravanje iz hangara nije privilegija samo pilota i mehaničara, već
i lekara-specijalista!
|
 |
| Cesnom
421, koju smo iz milošte prozvali "starom Betsi", prokrstarili
smo kompletan Mediteran i srednju Evropu. Prestala je da bude PRINCE
AIR-ova zvezda drugom polovinom devedesetih, kada se floti pridružio
i prvi mlaznjak - Cessna 550 Citation II.
|
 |
| Mlazna
Cesna dobila je ime "Vukica". Kao dokaz tome prilažem Josipovu
studiju kompanijskih oznaka za rep aviona.
|
 |
Sada
smo na vlastitoj koži osetili šta znači pilotirati mlaznim poslovnim
avionom. Putnici su opušteniji kad im u vidokrugu ne mlataraju elise,
a vi ne morate da im objašnjavate kako je avion i brz i siguran -
kada to i sami vide!
|
 |
| Cessna
Citation II dobila je počasno mesto u našem delu hangara. Dobijala je
počesto i počasne putnike: ovde vidite dva njena kapetana, Slobodana
Stričevića i mene, u društvu sa sekretaricom i direktorom tadašnje produkcijske
kuće "VBC" iz Beograda.
|
 |
| Instrumentacija
mlazne Cesne bila je, do početka novog milenijuma, analogna. Analogna,
ali pouzdana, tu se nije imalo šta prigovoriti. Plus, dobar GPS navigacioni
prijemnik (bez koga više niste mogli ni da mrdnete) i odličan meteorološki
radar u boji, sposoban da skenira sve što na ovom nebu ima i trunčicu
vode u sebi!
|
 |
| Cessna
Citation II nije preskup avion, ali za pare koje košta pruža mnogo:
brzinu od 0.65 Maha, plafon od 42.000 stopa i dolet od par hiljada kilometara,
dok sedam putnika uživa u pristojnoj udobnosti. Što bi dobavljači kompjutera
rekli: idealan odnos kvalitet-cena!
|
 |
Poput svake ozbiljne kompanije, tako je i PRINCE AVIATION u startu registrovao i vlastiti Školski centar. Školski centar je odmah dobio sertifikate za školovanja sportskih, profesionalnih i saobraćajnih pilota, aviomehaničara, stjuardesa i ostalog vazduhoplovnog osoblja.
Vidite i prvu klasu stjuardesa školovanih 1998. godine: Biljana, Ivana, Tamara, Jelena, Ana, Ana-Marija, Suzana i Tanja. Well, Ivana, Tamara i Jelena kasnije su letele u "Tiger Air"-u, Suzana u "Prince Air"-u, a Ana u kompaniji "Emirates Airline" iz Dubaija. Tek da se zna. Ovo inspirativno školovanje poslužilo mi je kao odličan alibi za knjigu "Profesija stjuardesa".
|
 |
|
|
|
Aktuelni logo kompanije PRINCE AVIATION, usvojen 1998. godine.
|
|
S početkom trećeg milenijuma PRINCE AVIATION se rastao od "stare Betsi" i od poslovnog prostora u Francuskoj 24. Komercijalni saobraćaj preuzeli su isključivo mlazni avioni, a glavni office preselio se preko puta ulice, u Francusku broj 35.
|
 |
Kraj 2005. godine kompanija dočekuje sa dva jednomotorna školska aviona tipa Cessna 172, koji služe za obuku sportskih i profesionalnih pilota, zatim sa klipnim dvomotorcem Piper Seneca, idealnim za IFR obuku i povremene usluge u commuter saobraćaju, kao i sa tri mlazna aviona koji svakodnevno lete u komercijalnom saobraćaju: jedna Cessna Citation I (za kraće letove) i dve neuporedivo superiornije Cessne Citation Bravo, za letove na udaljenije destinacije. U proleće 2007, Prince Aviation se definitivno smešta u prostor koji je od prvog do poslednjeg kvadratnog metra prilagodjen naraslim potrebama kompanije, a nalazi se u ulici Goce Delčeva 40 u Novom Beogradu. Većinu posetilaca ovaj enterijer ostavlja bez daha! Možda će i vas...
|
 Piper Seneca  Cessna Citation I  Cessna Citation Bravo |
Par reči o avionima u floti Cessna Citation Bravo dostiže visinu od 45.000 stopa i bez sletanja prelazi 3.000 kilometara. U salonskoj verziji ima sedam putničkih sedišta, air-show (interni audio-video sistem), satelitsku telefonsku vezu, mini bar i toalet. Pored dva pilota, obavezan član posade je i stjuardesa. Putnicima se nude kvalitetna pića i zakuska, dnevna i revijalna štampa, kao i veliki izbor DVD i CD naslova. Na TFT monitorima uz svako sedište moguće je pratiti i odvijanje leta.
|
  |
Pilotska kabina koncipirana je kao "glass cockpit": nema analognih pokazivača, već su svi indikatori avionskih sistema, parametara leta i navigacionih elemenata objedinjeni na tri CRT ekrana, a kontrolisani uz pomoć tri nezavisna kompjutera.
|
  |
